Najveća vrlina ljudske svesti je OPROŠTAJ! Oprostiti nekome za neku bol, nepravdu koju nam je naneo je umeće. Opraštaju hrabri, osvešćeni, mudri, najveća neistina je da opraštaju kukavice i slabići.
Oprostiti znači prihvatiti to što se dogodilo i osloboditi se svih negativnih emocija vezanih za taj događaj ili osobu. To nije uvek lako, ustvari u većini slučajeva je jako teško, ali ako otvorimo um i sagledamo sa neke druge strane možemo krenuti u proces oproštaja i naučiti kako i zašto opraštati.
Pre nego što nastavim o oproštaju, na kratko ću reći nešto o osveti. Postoje i oni koji bi da „isteruju pravdu“ pa svoj bes, ljutnju, sve te negativne emocije drže u sebi i kuju planove za osvetu, a time najviše naštete sebi. I šta ako se „osvetite“ povredićete tog nekog drugog na neki način, onda može da se desi da je i on sklon „isterivanju pravde“ pa će vama da se sveti za to, pa opet Vi njemu i tako u krug i život prođe u osveti… Glupost! Osvetom se možete, eventualno, privremeno osloboditi negativnih osećaja, dok se opraštajom trajno oslobađamo negativnih emocija. Buda je rekao „Ako se držite osećaja besa, to je kao da ste uhvatili vruć žar s namerom da ga bacite na nekoga, ali sami ćete se opeći.“ Zadržavanjem besa ćete uništiti sopstveni život, opeći ćete se na taj žar koji ste hteli da bacite na druge. Čak i staro indijansko verovanje kaže da su sve bolesti posledice neopraštanja. Zato, vraćamo se oproštaju… 🙂
Prvo, ko nas može povrediti?! Niko! Niko, nas ne može povrediti ako mu mi to ne dozvolimo. Niko nema moć da upravljama nad nama, našim emocijama, ako mu mi to ne dozvolimo, ako mu mi ne damo tu moć.
Često se dešava da dozvolimo to drugima, da im damo tu moć, budemo povređeni, ali to ima svoju dobru stranu, to se moralo desiti da bi se izgradili kao ličnosti, da bi naučili nešto, da bi se osvestili, da bi duhovno napredovali, postoji razlog zašto je neko bio tu i zašto nam je to uradio, koliko god teško bilo da to prihvatimo sada, shvatićemo u budućnosti kad se okrenemo unazad zašto nam je to trebalo.
Osobu koju sam nekad jako volela, više i od života, zbog koje sam bila spremna na sve, čini mi se, i život da mu dam, zbog koje sam zapostavila i sebe i druge, kojoj sam dala tu moć da „upravlja“ sa mnom i koja me je dovela do nervnog sloma i depresivnog stanja je zapravo bio jedan od mojih največih učitelja, ali to sad znam, tad mi se činilo nezamislivo i van svake pameti da se to desava za moje najveće dobro, ali zapravo je tako, ja nikad ne bi bila ovo što sam sad da nije bilo njega, ne bi imala pojma o ovome o čemu vam pišem, ne bi znala šta je Bog, šta je zaista ljubav, šta je sreća, kako je život lep, sve je bio privid… To sam shvatila posle puno vremena i kad sam mu zaista oprostila sve i sebi i njemu! Hvala mu što je bio tu takav kakav je bio, hvala, hvala, hvala!
Sve dok nekome ne oprostimo povezani smo na neki način sa tom osobom, i iznova se vraćamo u mislima na tu osobu i situaciju koja nas je povredila, i iznova proživljavamo sve to, a to što se desilo zapravo i ne postoji jer to se desilo u prošlosti, toga više nema, da se desilo pre minut ili pre 10 godina svejedno to je prošlost-ne postoji, mi imamo samo sadašnji trenutak i to što se desilo postoji samo u našim glavama, u mislima i mi to vraćamo, proživljavamo i osećamo se loše zbog toga. Zato oslobodite se toga i te osobe i tih misli i osećaja, oprostite i uživajte u sadašnjem trenutku, on je stvaran i on postoji!
Svi „grešimo“ to je normalno, to nazivamo „greškama“ a zapravo nam je to potrebno u datom trenutku, jer je sve savršeno u Univerzumu, zato najvažnije od svega OPROSTITE SEBI! Postoje ljudi koji su jako samokritični, osuđuju sebe, kažnjavaju sebe, OPROSTITE SEBI! Ne ljutite se na sebe, svi grešimo, desilo se nešto pa šta?! Nije kraj sveta, bilo, prošlo, da ste mogli u tom trenutku da uradite bolje uradili bi, naučili ste da to ne treba i ne bavite se više time, PROŠLO JE!
Oprostiti nekome ne znači da treba da ga zovemo telefonom ili da lično razgovaramo sa njim da mu kažemo da smo mu oprostili, da hoćete da izgladite odnose (što možete ako želite), ali to je POMIRENjE (oprostiti nekome nije obavezno i pomirite se s njim/njom), a za samo opraštanje ne treba (ne mora) da bude prisutna druga osoba, mi to radimo zbog sebe, sami sa sobom, u sebi mu opraštamo i tako se oslobađamo svih negativnih emocija, to je kao da bacite neki težak kamen sa leđa, tada „prodišete“ i shvatite koliko je moćan oproštaj za Vaše dobro. Takođe, možemo toj osobi napisati pismo, napišite pismo u kom ćete reći sve što imate i u kome ćete oprostiti, i onda pocepajte i bacite to pismo ili ga ostavite negde sa strane (a možete ga, naravno, i poslati ako želite).
Da biste lakše oprostili pokušajte da razumete drugu stranu, jer Vi ne znate zašto se ponela ona tako prema Vama, možda nije htela namerno da Vas povredi, nije znala bolje u tom trenutku, ko zna kroz šta prolazi, kako se oseća, koliko je ona bila povređena pa je i Vas povredila, jer kako kažu „svaki napad je poziv u pomoć“, jer osobe koje su srećne, ispunjene ljubavlju, mirom NE MOGU Vas povrediti, nisu sposobne za to, one vibriraju na „talasima ljubavi“…
Najbolji lek od oslobađanja negativnih emocija kod oproštaja je ZAHVALNOST ( više o zahvalnosti u nekom od sledećih tekstova). Kad imate negativne emocije prema nekoj osobi uzmite papir i zahvalite se za što više stvari koje ste proživeli s tom osobom, zahvalite se za njene dobre strane, bilo šta što je čini dobro. Napišite „Hvala ti (ime osobe) za __________________“ npr. za sve divne trenutke koje smo proveli zajedno, što si mi pomogao kad mi je bilo potrebno, što smo se divno proveli na letovanju, što si umeo da me nasmeješ…bilo šta na čemu možete biti zahvalni, jer ako Vas je neko povredio tj. ako ste mu to dozvolili imali ste i neke lepe trenutke s tom osobom, a ta osoba ima i dobre strane, mora da ih ima, svi ih imamo!
Tehnika koju ja primenjujem kad je potrebno u trenutku (kada dolazi do manje prijatnih situacija (obično na poslu jer se susrećem sa raznim ljudima): 🙂
U sebi kažem „Opraštam svima sve i sebi i ovoj osobi (navedem ime osobe ili ako ne znam ime kažem „ovoj ženi“ ili „ovom čoveku“), hvala joj što me naučila (navedem razlog koji mi u tom trenutku padne na pamet, ako ne znam razlog tad kažem „Sigurno će me ovo naučiti nečemu, hvala“).
I kad opraštajte, opraštajte zaista iz srca, ionako opraštate zbog sebe ne zbog druge strane, nemojte se folirati, govoriti da ste oprostili, miriti se s nekim, a peći se na žar, gajiti neke negativne emocije i smišljati osvete i tražiti priliku za osvetu.
„Praštajte, ako imate šta protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaše greške“ (Mt. 11.25.)
Budite veliki, budite hrabri, PRAŠTAJTE!
Voli vas,
Smiley 🙂
KAKO DOLAZIMO DO OSJECAJA KOJI ZELIMO ILI JEDNOSTAVNO STA DIKTIRA NASA OSJECANJA?EVO OVAKO,MNOGI LJUDI U MEDITACIJI ILI VIZUELIZACIJI ONOG STO BI HTJELI DA IM SE DESI NEMOGU DOBITI OSJECAJ KOJI BI TREBAO DA IM POMOGNE U TOME….A ZASTO?ZATO STO SVAKA NASA MISAO MORA PROCI KROZ STRAH ILI LJUBAV DA BI MI DOBILI OSJECAJ.E SAD AKO ISKORIJENIMO STRAH POMOCU MISLI OSTAJE LJUBAV KOJA JE POZITIVNA STRANA (strah je negativna strana)I ONDA TEK MOZEMO IMATI OSJECAJ KOJI ZELIMO TO SE ZOVE…TRENIRANJE OSJECANJA…KADA MAKNEMO STRAH IZ SEBE OSTAJEMO U MIRU ODNOSNO STA GOD BUDEMO HTJELI MOCI CEMO TO IMATI JER CEMO BITI POZITIVNI I IMACEMO I MISAO I OSJECAJ KOJI NAM TREBA DA DODJEMO DO CILJA….I ZNATE STA…SVIJET JE NAS…
MISLI POZITIVNO 